23.07.2014. Наша делегација честитала Иди Сабо 99. рођендан
Ида Сабо за коју су многи у бившој Југославији, Србији, Словенији и САП Војводини знали као носиоца Партизанске споменице, јунака социјалистичког рада, носиоца бројних југословенских одликовања, друштвено-политичког радника - напунила је 6. јула 99 година. Тим поводом Удружење пензионера града Новог Сада уручило је 17. јула другарици Иди почасну чланску карту, букет цвећа и прикладан поклон.
Делегација у саставу: секретарка Удружења пензионера Драгица Зелембаба, Драган Мискин, сарадник и Милена Жарковић, секретар Градског одбора ПУПС-а зажелили су другариици Иди у име 16.000 чланова Удружења пензионера и Градског одбора ПУПС-а - да је здравље и даље служи.
Још увек крепка, чила, ведра, млађег изгледа од својих година и ораторски расположена, Ида се од срца захвалила гостима, посебно на ословљању “другарица”.
-Жао ми је што омладина овако живи и што ће заборавити постепено да се може другачије живети - , каже Ида Сабо. На свако новинарско питање имала одговор на којој би јој могли позавидети многи актуелни политичари. Каже да је боли што је радничка класа готово нестала, да је левица разједињена и да нема ко да на прави начин заступа интересе радничке класе. Сматра да смо се превише препустили капитализму, али да је теши да сваки систем, па и капитализам, долази и - пролази.
За читаоце, посебно млађе, из богате и дуге биографије другарице Иде издвајамо: Рођена је 6. јула. 1915. године у Печују који је тада био у Аустроугарском царству. Већ са 13 година постала је текстилна радница, а потом је радила у једној суботичкој штампарији. Рано се прикључила радничком и синдикалном покрету учествујући акцијама и штрајковима Уједињених радничких синдикалних савеза Југославије. У СКОЈ је примљена 1934. године. Због политичке активности морала је да из Суботице оде у Љубљану где је примљена у Комунистичку партију Југославије (КПЈ) 1939. године. Била је секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану. Ида Сабо припада групи комуниста који су организовали устанак 1941. године и Народноослободилачку борбу. Била је хапшена 1942. године. Прикључила се словеначким партизанима. Први супруг је гине у Словенији у априлу 1945. године. Обављала је одговорне партијске задатке: чланица и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Словенију, чланица Окружног комитета КПЈ за више округа, а затим и у Главном штабу НОВ-а и партизанских одреда Словеније. После ослобођења, обављала је одговорне политичке дужности у партијским, синдикалним и државним органима, најпре у Словенији а затим у Војводини, Србији и Југославији. Бирана је за посланицу републичке и савезне скупштине, посланицу Скупштине Аутономне Покрајине Војводине. Била је за потпредседница Покрајинског одбора АФЖ-а Војводине и обављала је и друге одговорне дужности у Савезу удружења бораца НОР-а, Социјалистичком савезу Југославије и била чланица Председништва Југославије (СФРЈ), Србије и Савета федерације.